Ovo je najređa i ujedno najtraženija epizoda “Alana Forda”. Na kioscima stare SFRJ trebalo je da se pojavi u izdanju zagrebačkog “Vijesnika” još povodom Nove 1973. godine, ali zbog peripetija oko naslovne strane svetlost dana ugledala je tek 1991. godine, i to u okviru specijalnog izdanja Superstrip biblioteke “Maxi”, na žalost mnogobrojnih kolekcionara, samo u A4 formatu.
Te 1991. godine, krvavi raspad bivše države uslovio je i smanjeni dotok hrvatskih strip izdanja (i obrnuto…), pa gorepomenuti “Maxi” gotovo da i nije distribuiran u ovim našim krajevima. Tako su mnogobrojni zaljubljenici u družinu TNT, sve do sada, bili uskraćeni za jednu od najboljih Magnus&Bunker epizoda ovog stripa, koja je sarkastično ismejala klasne razlike, valjda nigde toliko ne uočljive, kao prilikom novogodišnje noći, u kojoj “bogatuni” u dvanaest sati jedu kavijar i piju šampanjac, dok će Bob Rock eventualno nazdraviti vodom, “ukoliko se i ona ne smrzne u cevima” ledeno hladne cvećare. Naravno, lopovi čak i tad ne miruju, pa će Mister Ritt i njegova ekipa u ovu slavljeničku noć uneti pravu pometnju…
Treba napomenuti da se epizoda “Novogodišnja proslava” nastavlja na “Dvanaest umetnika” – a silom prilika, hrabri članovi grupe TNT hvataju (po prvi put) mister Ritta i njegovu bandu. Zbog tog poduhvata, Ministarstvo finansija SAD nagrađuje ih pozamašnom nagradom. Do podizanja nagrade, od čije se visine vrti u glavi večno gladnim agentima grupe TNT, dolazi u epizodi “Bila jednom nagrada.